Neki dan sam se vozila u busu i vozač je naglo zakočio tako da je jedna starica koja je stojala i kojoj niko nije želio ustati, posrnula i pri tome ispustila vrećicu iz koje se rasulo povrće, par krastavaca, paradajza i paprika. Jedan dio busa nije ni obraćao pažnju, a oni što su obraćali počeli su da se podsmijavaju. Bilo mi je žao i sagela sam se da joj pomognem sa sve to sabere, a u tom trenutku sam osjetila ispod moje kratke ljetne suknjice ruku na mom međunožju.
Okrenula sam se i vidjela dva nekulturna i bezobrazna momka kako se smiju i govore mi da me samo pridržavaju da i ja ne padnem. Na moju sreću u ruci sam jabuku koju sam pokupila od bake i tako sam ga njom udarila, ne ispuštajući je iz ruke da sam mu razbila arkadu, krv je bljuznula po jednom uglađenom gospodinu koji se tada digao i počeo da viče na mene kako sam nasilna, agresivna i da sam sramota za ženski rod jer se tako ponašam. Isjerali su me iz busa na prvoj stanici, a od tada neprestalno razmišljam, KUDA IDE OVAJ SVIJET??? Ne mogu da shvatim koliko god se trudila…
Nema komentara:
Objavi komentar