Došao je los. Zagrlila sam ga prijateljski, s namjerom da osjeti da ima podršku. Krenuo je da me hvata na sve strane i ugrizo za vrat. Otjerala sam ga iz svog stana uz rečenicu “Prestani, imaš djevojku”. Popodne me je ona nazvala, kaže brine, ne može da ga dobije na mob. Uveče mi se pojavio na vratima mrtav pijan, počeo da me ljubi.
Od mene šamar, ista scena od prije, odgovor “Što, hoćeš ti da mi budeš djevojka?” Otvara još jedno vino, razbija flašu, posječe se, vezujem ranu, on opet ljubi. Sakrivam njegove ključeve od auta, tjeram ga da legne da spava. Zovem djevojku da joj kažem da je on na sigurnom i da ne brine. Sutra ga budim da ruča, sada već prilično trezan jede i ode da se okupa. Kada je izašao iz kupatila krenuo je opet da me ljubi. Rekla sam “Da, hoću da ti budem djevojka, ali ne dok si s njom” Odgovor: Izvini, ne mogu nje da se odreknem. Da, to je moj šef i najbolji prijatelj. Razumijem i da je lud i da je depresivan i da mu je život inače pakao, ali zašto neko ovako laže sebe?!
Nema komentara:
Objavi komentar