Kao i obično svaki dan, i danas sam prilegao na jedno sat vremena. Danas se odužilo i nisam čuo svoje kako ulaze u stan. Usred sna me probudi neka snažna buka, toliko snažna da su mi se prozori tresli. Skočio sam iz kreveta i ravno pod sto i vičem: “Potres, potresssss!!!!”. Tada u sobu uđe moj otac: “Šta se dereš, konjino?! Kakav potres? Eno rušimo zid u kuhnji. Diž’ se da nosiš šutu.”.
Nema komentara:
Objavi komentar