Posle 15 godina podstanarskog života konačno sam kupila stan.
Ovo mi je poslednja noć ovde. Skoro sve je spakovano i preneto i moj stan.
Ali ono od čega nisam želela da se odvojim ostaje ovde.
Ne mogu da ponesem prekidač koji je On zamenio kada je stari pregoreo jer sam u isto vreme uključila svetlo u kupatilu, bojler i veš mašinu.
Ne mogu da ponesem crevo od usisivača koje je On zalepio.
Ne mogu da ponesem fleku od ulja iznad šporeta koja nastala kada mi je On prvi put spremao ručak i koju ni jedno krečenje nije moglo da sakrije.
Ne mogu da ponesem krevet za jedno u kom smo godinama spavali zajedno i koji nam nikad nije bio tesan.
Sutra kada izađem odavde ništa više neću imati što me vezuje za njega…
A, ipak, mislim da ga nikad neću moći zaboraviti… 🙁 🙁 🙁
Izvor: Ispovesti.com
Nema komentara:
Objavi komentar