ponedjeljak, 27. veljače 2017.

“Za oko mi je zapela kolegica sa fakulteta…”




Za oko mi je zapela kolegica sa fakulteta. Koja za razliku od većine kolegica (i današnjih djevojaka uopšte), ima drugačiji pogled na dosta stvari. I to mi se sviđa kod nje, nije od onih koje puče usne na slikama, ne puši, ne pretjeruje sa šminkom. Lijepo se oblači. Lijepo je vaspitana. Nije ovisna o današnjoj tehnologiji: s vremena na vrijeme izbaci neku sliku na instagram (koju jedva čekam).

Dobra je osoba. Na predavanja dođe malo ranije, a ja sam donedavno stalno kasnio. Sada više ne kasnim i iako predavanja nisu obavezna, trudim se da dođem svaki dan. Ona me ispuni nekom pozitivnom energijom. Postala mi je motivacija za učenje. Voli da priča o svemu i svačemu. Skoro joj je uginuo kućni ljubimac,bila je baš tužna samo što nisam zaplakao za njom. Ima smeđu kosu sa uvrnutim krajevima, ima tople oči, topao glas. Sva je kao med. Ne skidam pogled sa nje. Jedva čekam da počne semestar.Volim je.

Nema komentara:

Objavi komentar