Bio sam danas u parku, na klupi do mene je bio dečačić, starosti oko 10 godina. Jedna ruka kraća od druge, jedna noga kraća od druge. Klinci se ispred igraju, on ustaje, odlazi do njih u nameri da im se pridruži, oni ga samo pogledaše i sa nekim gađenjem odlaze od njega na drugo mesto. Vraća se ka stolu sa suzama u očima, prolazi pored mene i nasmeje se.
Devojčica njegovih godina koja je sve to videla trči ka njemu i kaže: ‘Hej, ako neće oni da se igraju sa tobom, ima ko hoće. Hajde, dala mi je mama pare da kupimo kokice’ Za 25 godina nisam osetio više emocija odjednom nego u tih par sekundi i celu noć sam razmišljao o tom dečku, njegovom životu i onome šta ga čeka. Prestanite da vaspitavate decu tako da prijatelje biraju samo na osnovu izgleda i materijalnog stanja, ugledajte se na roditelje ove devojčice. Mališa, svu sreću ovog sveta ti želim.
Nema komentara:
Objavi komentar