Radim dva posla, ono što se kod nas u narodu kaže od jutra pa do sutra, i to sve da bi nam štekao za “normalan” život. Niko nikada me ne pita ni kako sam, a onda me moja djevojka pita, pa kako to ja nemam vremena za nas.
E srce moje lijepo, mislio sam da ćeš barem ti da mi budeš podrška. A možda bih ga i imao, da dan traje 30h...
Nema komentara:
Objavi komentar